Никола Церовац је рођен 25. марта 1948. године у селу Стрмица недалеко од Книна, у Републици Хрватској. Завршио је средњу економску школу у Книну 1967. године, након чега прелази да живи у Београд, где студира на Економском факултету. Почетком 1984. године засновао је радни однос у УЛУС-у (Удружење ликовних уметника Србије), где је дуго година радио као шеф рачуноводства. С овог радног места одлази у старосну пензију 2013. године. Током радног века обављао је и многе додатне делатности на пољу промоције и популаризације културног и уметничког стваралаштва, пре свега, српског становништва у Републици Хрватској и Републици Босни и Херцеговини. Може се рећи да је тај његов рад започет још средином 80-их година прошлог века. Између осталог, организовао је аукцију за помоћ музеју Книнска крајина и манастиру Крка за сређивање манастирске ризнице 1986. године. У то време област Босанског Грахова и Тромеђе је погодио разоран земљотрес, па је ова помоћ била у склопу целокупне помоћи пострадалом становништву. Учестовао је у оснивању Српског културног друштва Зора 1989. године и био њен дугогодишњи председник. Исте године учестовао је у покретању ликовне колоније у манастиру Крка, када је основано и Уметничко братство манастира Крка. Првих година након рата организовао је и неколико изложби Уметничког братства манастира Крка у Републици Србији и Републици Српској, док се ликовна колонија у овом манастиру одржава и данас. За време грађанског рата у Хрватској, од 1991. до 1995. године, Никола је организовао сталну хуманитарну помоћ становништву Републике Српске Крајине. Осим тога, СКД Зора је под Николином иницијативом организовала постављање бисти епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша, Мис Аделине Ирби и других обележја значајних личности у историји крајишких Срба. На неколико јавних чесми постављене су и бронзане главе вукова, као симбола крајишког српског народа.
На самом крају рата Никола Церовац учестовао је у спасавању културно-уметничког блага из православних цркава и манастира, претежно са простора Далмације, које је пренесено у Републику Србију. Након рестаурације и конзервације, један део овог блага је враћен у далматинске богомоље, док је највећи део остао у ризници Српске православне цркве у Сремским Карловцима.
Као председник СКД Зора Книн‒Београд он је учестовао у организацији великог броја Крајишких ликовних салона, који су се до рата одржавали у Книну, а након тога у Србији. Крајишки ликовни салон је његовим ангажовањем постао позната манифестација од великог културног значаја на којој су учешће узели многи значајни уметници из Републике Српске Крајине и Републике Српске, али и са простора осталих српских земаља. Други значајан сегмент рада СКД Зора Книн‒Београд био је у сфери издавачке делатности. Под Николиним вођством Зора је објавила више од 150 публикација, од којих је вишетомни Зборник Книнска Крајина једна од најзначајнијих. Никола је добитник Златне значке Културно-просветне заједнице Србије и још неколико друштвених признања.
Никола Церовац је преминуо на Светог Николу 2022. године у Београду.