У Книну од почетка 80-их година прошлог вијека до прогона Срба 1995. године, традиционално се одржавао Кнински ликовни салон. Била је то годишња смотра не само умјетника с подручја Книнске Крајине, него и других дијелова Далмације одакле су долазили ликовни умјетници и излагали као гости. Посљедњи Кнински ликовни салон, тринаести по реду, организован је у част Видовдана, јула 1995. године. Тада су осим умјетника из Републике Српске Крајине учествовали и гости из Србије и Републике Српске.
Први (четрнаести у континуитету) Салон организован је у Београду у оквиру манифестације Дани крајишке културе у галерији Студентси град у Новом Београду у организацији СКД „Зора“ , Удружења Срба из Хрватске и Завичајног клуба Книнска крајина. Сваки наредни салон у организацији ових удружења био је с већим бројем учесника и још бољим умјетничким квалитетом. На њима су наставили да излажу умјетници који су рођењем, поријеклом или дјеловањем везани за шири простор Крајине и Републике Хрватске. Истовремено је салон нудио преглед једногодишње умјетничке сцене у престоници Србије, и ван ње. Посебну вриједност имали су радови оних умјетника који су се у међувремену вратили и наставили да дјелују тамо гдје су некад почели. На оваквом ревијалном прегледу немогуће је сагледати достигнућа сваког излагача, тим прије што је сваки саткан од више стваралачких фаза. Салон генерацијски обједињује од најмлађих који тек улазе у свијет умјетности до најстаријих већ афирмисаних сликара.
Поводом обиљежавања крсне славе града Книна – Покрова Пресвете Богородице у Галерији музеја жељезнице у Београду отворен је 2003. године 4(17) Крајишки ликовни салон. Од тада овај термин и ова галерија постаће готово сваке године мјесто дружења умјетника и њихових пријатеља не само са простора Крајине него и региона и дијаспоре, свагдје гдје Срби живе. И на овом салону била је видљива жеља учесника да се завичај отргне од заборава и потврди сопствени умјетнички интегритет и заједнички идентитет.
На 6(19) Крајишком ликовном салону који је такође одржан у Београду, 2005. године, представило се 50 ликовних умјетника, сликара, вајара, графичара и ствараоца из области ликовних умјетности. Посебна драж салона било је укључивање младих ликовних умјетника у историјско-умјетнички утемељен корпус Срба из Крајине. Могло би се закључити да је ауторе на квалитет подстицао природни осјећај за очување националног, духовног и културног идентитета свог народа, који се након прогона нашао раздвојен од својих вјековних, крајишких исходишта. Тема овог Салона било је страдање српског народа РСК у „Бљеску” и „Олуји” 1995. године, чиме је обиљежена и тужна десетогодишњица прогона. На овом салону, у знак сјећања на младог крајишког умјетника Бориса Маркоша Минга, који је погинуо бранећи Крајину 1991. године, установљена је награду за ликовно стваралаштво младих до 35 година Борис Маркош Минго.
У том духу наставило се и на слиједећим салонима, на којима се обиље жавају и значајне годишњице из наше прошлости. Тако је 2006. године на 7(20) са лону обиљежена 150 – годишњица од рођења Николе Тесле под називом Тесла у дјелима ликовних умјетника, док је 8(21) салон био посвећен успомени на 200-годишњицу доласка у матицу Србију, првог Србина, учитеља у неколико далматинских мјеста, Доситеја Обрадовића.
Вијек од смрти једног од најпознатијих српских књижевника Симе Мата вуља обиљежен је 2008. године када је у великој галерији Централног дома војске Србије приређен 9(22) Крајишки ликовни салон.
Десети (23) салон био је посвећен успомени на 130- годишњицу рођења академика Милутина Миланковића (Даљ 1879 – Београд 1958) и вијек, 1909, како је стигао у Београд на универзитет у главном граду тадашње Краљевине Србије. Двадесет година дјеловања Умјетничког братства манастира Крка (1991-2011) забиљежио је 12(25) Крајишки ликовни салон. Радови који настају у колонији сваке године излажу се на Крајишком ликовном салону.
Реформатору српског правописа и једном од најученијих и најзнаменитијих Срба рођених на простору данашње Хрватске Сави Мркаљу (1783-1830) био је посвећен 14(27) Крајишки ликовни салон. Те, 2013. године навршило се 230 година од рођења и 180 година од смрти овог српског, крајишког великана.
Стољеће од почетка Великог рата обиљежио је 15(28) Крајишки ликовни салон посвећен успомени на Гаврила Принципа и жртве Првог свјетског рата. Један од учесника на овом салону био је Војислав Билбија, унук граховског свештеника Милана Билбије који је крстио Гаврила Принципа.
Шеснаести (29) Крајишки ликовни салон одржан је у знаку обиљежавања 400 година од оснивања Богословије Света три јерарха у манастиру Крка и 20 година од прогона српског народа са његових вјековних огњишта. И овај салон као и све претходне осим Београда могла је да види публика у више градова Србије и Републике Српске (Крагујевац, Панчево, Нови Сад, Бијељина…)
Већ сада можемо најавити да ће слиједећи салон обиљежити седам вјекова од оснивања српског православног манастира Крупа, у Далмацији, што је најбоља потврда миленијског присуства Срба на тим просторима.
* * *
Крајишки ликовни салон има велику улогу у животу Срба из Крајине; он говори не само о њиховим коријенима, већ и о духовним вриједностима људи с тих простора. Овогодишњи салон који у континуитету обиљежава трећу деценију оставља трајна свједочанства и неизбрисив траг о њиховом битисању, градећи и богатећи ликовну сцену, али и српску културну баштину уопште и доприносећи познавању одређених праваца у савременом сликарству. Из вишедеценијског трајања организатори ове изложбе црпе снагу да истрају на умјетничком путу којим ће ходати и они који тек долазе.
За три деценије постојања овог салона захвалност дугујемо Комесаријату за избјеглице Владе Републике Србије и Музеју жељезница Србије чија је галерија постала наша стална кућа, као и историчарима умјетности Николи Кусовцу, Петру Петровићу и Сњежани Орловић и умјетницима Николи Шиндику, Ђорђу Аралици и Здравку Милинковићу који су нам помогли да лакше остваримо планиране активности.
У Београду, о Покрову Пресвете Богородице 2016.
За организаторе салона:
Никола Церовац, СКД „Зора“ Книн-Београд
Милојко Будимир, Удружење Срба из Хрватске